Kikladi kao stanje uma i letnjeg prepuštanja
Ima nečeg gotovo nestvarnog u tome kako Kikladi uspevaju da spoje surovu, vetrovitu prirodu i onaj čisti, nenamerni šik. To nisu samo bela sela i plave kupole sa razglednica, već poseban ritam života gde letnji vetar nosi miris morske soli, preukusne hrane iz taverni i večernjeg glamura. Bilo da hvatate prvi jutarnji trajekt bez velikog plana ili ostajete na plaži dok sunce potpuno ne nestane iza horizonta, ova ostrva vas nagovore da usporite, prepustite se trenutku i zaboravite na svoj stvaran život.
Naksos kao najlepši spoj impresivne istorije i peščanih prostranstava
Kao najveće među Kikladskim ostrvima, Naksos svoju turističku priču fokusira gotovo isključivo na zapadnoj obali. Istočni deo krije tek nekoliko skromnijih naselja, dok je unutrašnjost planinska i prosekana zahtevnijim putevima, izuzev par živopisnih sela i vidikovaca, sve ključne tačke, od glavnog grada Chore do plaže Pirgaki na jugu, smeštene su na zapadu.
S obzirom na to da sam na Naksosu letovao u više navrata, isprobao sam više opcija za smeštaj: od baze na plaži Agia Ana do boravka na nekoliko mesta u samom gradu. Izbor se svodi na lične prioritete. Smeštaj uz plažu pruža luksuz da vas od mora deli svega par koraka, ali vas uveče osuđuje na jedno skromno šetalište i par restorana, uz opciju da autobusom skoknete do grada za petnaestak minuta. Sa druge strane, grad vam uveče stavlja na raspolaganje fantastičnu atmosferu, odlične restorane i šarmantne, strme uličice starog jezgra. Sam grad ima i svoju pristojnu plažu na pet minuta od centra, koja može poslužiti u lenjim danima. Ipak, grehota je ostati na njoj kada se na samo par kilometara dalje pružaju rajske, peščane obale koje bez problema pariraju egzotičnim svetskim destinacijama.
Plaže Naksosa na zapadnoj obali zapravo čine jedan impresivan, gotovo neprekinut pojas sitnog peska i tirkiznog mora, prirodno razdvojen tek po nekim diskretnim rtom. Redom se nižu Agios Prokopios, Agia Ana, Maragas, Plaka i Kastraki. Svuda vas očekuju identičan fini pesak, umeren plićak i prozirna voda. Duž ovog obalskog niza saobraća redovna autobuska linija ka gradu, a posebnu dozu avanture pruža deo trase koji preseca peščane dine, gde se vožnja na kratko pretvara u prizor nalik onima iz Sahare.
Glavna autobuska stanica u gradu smeštena je odmah pored luke, gde se na biletarnici mogu kupiti karte i proveriti ažurirani red vožnje. Duž obale, stajališta su jasno obeležena na oko petsto metara, a autobusi ka plažama saobraćaju na svakih 15 do 30 minuta, po ceni od oko dva evra po smeru. Zbog veličine ostrva i prostranstva peščanih obala, ozbiljnije gužve su na Naksosu gotovo nepoznata kategorija, čak i u samom špicu sezone. Jedino mesto gde možete osetiti letnji pik jeste autobus u udarnim terminima, mada je najčešće dovoljno sačekati sledeći polazak kako biste udobno sedeli.
Glavni grad Chora ima dva potpuno različita lica. Dok preko dana deluje napušteno jer su svi na obali, dok uveče oživi na najlepši mogući način. Promenada uz marinu vrvi od ljudi i nudi neverovatan izbor restorana za svačiji ukus. Izdvojio bih dve obavezne tačke za obilazak: srednjovekovnu tvrđavu iznad šetališta, čije uske uličice kriju autentične barove, zanatske radnje i lokalne konobe, i čuvenu Portaru, impresivnu Kapiju Naksosa. Smestena na rtu pored grada, predstavlja ostatak nezavršenog Apolonovog hrama iz 530. godine pre nove ere i nudi fantastičan pogled na panoramu grada, naročito u vreme zalaska sunca. Za ljubitelje girosa, želeo bih da preporučim Yasouvlaki!, koji se nalazi na glavnom šetalištu.
Naksos sam posetio više puta, a poslednji put 2026. godine i svaki put sam imao utisak da sam mogao još da se zadržim na njemu. Večito mi je nedostajao još jedan dan na njemu. Naksos je jedno od najlepših ostrva u Grčkoj po mom iskustvu.
Ios i njegov jedinstveni spoj divlje prirode i zabave
Pre dvadesetak godina, još u tinejdžerskim danima, slušao sam priče o legendarnom provodu na Iosu. Mnogo godina kasnije, u znatno drugačijem životnom dobu, pružio mi se trenutak da ga konačno i sam posetim. Ulazna kapija ostrva je luka na zapadnoj obali, dok se pravo srce dešavanja nalazi u glavnom gradu, Chori, uzdignutom na brdu iznad luke. Iako na mapi deluju na korak jedno od drugog, pešačenje sa prtljagom nipošto nije opcija zbog strmog uspona i neumoljivih stepenica. Većina smeštaja nudi besplatan transfer od trajekta, a ukoliko to nije slučaj, vožnja taksijem sa pristaništa košta skromnih pet evra i štedi vas ozbiljnog napora već pri dolasku.
Kada je reč o smeštaju, izbor se svodi na dve opcije: glavni grad ili dva kilometara udaljenu plažu Milopotas. Smeštaj na plaži koncipiran je kroz mini-rizorte što je idealno ako želite da ste na minut od mora, ali izvan njih nema gotovo nikakvog dodatnog sadržaja. Sa druge strane, boravak u gradu vas stavlja u sam centar zbivanja, gde su vam svi restorani, barovi i usluge na dohvat ruke. S obzirom na to da ćete letnje večeri na Iosu izvesno završiti u nekom od gradskih klubova, logičan i praktičniji izbor bio je da smeštaj potražim u samom gradu.
Prvi utisak o Iosu bio je prilično neočekivan jer nisam očekivao da je ostrvo u toj meri pusto i nenaseljeno, gde su glavni grad i nekoliko raštrkanih zaliva praktično sve što civilizacija nudi. Međutim, plaže su me izuzetno prijatno iznenadile. Dan sam uglavnom provodio na Milopotasu i Maganariju. Do Milopotasa se od grada stiže peške za dvadesetak minuta, mada povratak uzbrdo ume da potraje ukoliko niste u ozbiljnijoj kondiciji. Plaža je prostrana, široka i bez opterećujuće gužve, sa terenima za odbojku koji su stalno okupirani energijom mladih. Sa druge strane, Maganari leži na jugu ostrva, do koga vodi bus iz centra grada sa svega dva polaska dnevno tokom sezone. Vožnja traje nešto više od sat vremena, a sastoji od niza povezanih uvala koje pružaju fantastičan ambijent. Prozirna, topla voda i ubedljivo najbolje kupanje na celom letovanju.
Grad Ios preko dana deluje napušteno i može se lagano obići za sat vremena. Ipak, vredelo je posetiti obnovljeni stari amfiteatar na kom se i danas održavaju manifestacije. Pravi preobražaj nastupa kada padne mrak. Ios noću u potpunosti opravdava svoju reputaciju i podseća me na razlog zašto sam uopšte želeo da ga posetim. Ulice nabujaju od života, uski prolazi starog grada ispunjeni su pozitivnom vibracijom, a klubovi gore u festivalskoj atmosferi kojom dominiraju mlade grupe turista iz Australije, SAD i Kanade.
Postoji i jedna jako bitna stvar koju morate da znate prilikom planiranja na Ios: ukoliko planirate dolazak do sredine juna ili od sredine septembra, vrlo verovatno ćete zateći prazno ostrvo i imaćete osećaj da živite sa bogovima u prelepoj prirodi, jer sve ekskurzije i dolazak mladih započinju završetkom obaveza u školama i tada je doživljaj Iosa totalno drugačiji. Sve u skladu sa svojim željama i preferencijama. Posetio sam ga u obe prilike i ne zna se koja je bolja (poslednji put leta 2026.)! I da, velika preporuka za piceriju "Theo Pizza".
Paros kroz prizmu čiste egejske estetike
Paros mi je jedno od omiljenih grčkih ostrva, a dok sam boravio na njemu, shvatio sam da ovo ostrvo ima vernu nišu. Sreo sam i nekoliko naših ljudi i svima je zajedničko to da se godinama vraćaju ovde na letovanje i ozbiljno su zaljubljeni u ostrvo. Od stranaca, ubedljivo ima najviše Francuza, a primetio sam i dosta Amerikanaca.
Što se smeštaja tiče, glavna dilema se vodi između Parikije i Nause. Svaki put sam birao Parikiju i nisam zažalio. Mesto je prelepo, tu je glavna luka i sve se zapravo vrti oko tog grada. Smeštaja ima za svačiji džep, a večeri su vrhunske. Restorani uz obalu i one karakteristične uske uličice u starom delu grada. Obavezno svratite do stare crkve u centru. Fascinantan podatak je da je Aja Sofija u Istanbulu građena po uzoru na nju, samo u dosta većoj razmeri. Nausa je na severu, smeštena u zalivu, i znatno je manja od Parikije. Možda je za nijansu i šarmantnija jer ima manje gužve, ulice su još uže i atmosfera je nekako intimnija. Iz njenog malog pristaništa stalno voze brodići do okolnih plaža. Obišao sam i druga mesta poput Piso Livadija i Driosa, ali ih nisam uzimao u obzir za smeštaj.
Ostrvo se može pohvaliti sa više od pedeset plaža, uglavnom prekrivenih finim, zlatnim peskom. Ukoliko vas jednog dana zamori vožnja do udaljenijih, gradska plaža Livadia u Parikiji, na svega deset minuta hoda od centra, poslužiće kao sasvim dobra alternativa. Ipak, na pola sata šetnje od grada očekuje vas znatno lepša Marcello beach, koju nipošto ne bi trebalo preskočiti. Severozapad krije popularnu plažu Monastiri, poznatu po dugačkom plićaku, toploj vodi i velikoj gužvi, do koje se stiže kolima ili linijskim čamcem iz Nause. U tom regonu nalazi se i Plage Stefano, koja je zapravo fascinantan prirodni peščani sprud koji spaja kopno sa ostrvcem i svojom siluetom neodoljivo podseća na Sveti Stefan. Nedaleko odatle leži i Santa Maria, prostrana, vetrovita i posećena plaža, poznata po okupljanju surfera i velikom parking prostoru. Ipak, najlepši biseri smešteni su na istočnoj obali, bogatoj malim uvalama. Među njima se posebno izdvaja Pounda, koja je po mom mišljenju najlepša plaža na celom Parosu, dok joj je odmah za petama obližnja Golden beach u mestu Hrisi Akti. Ove dve plaže jednostavno moraju naći svoje mesto u vašem planu puta.
Prevoz na ostrvu je solidno organizovan kroz mrežu autobuskih linija i brodića. Upravo zato je strateški dobro biti smešten blizu glavne autobuske stanice u Parikiji. S obzirom na to da vožnja do nekih udaljenijih plaža ume da potraje i do sat vremena, ulazak na početnoj stanici vam garantuje sedeće mesto. Autobusi su izuzetno tačni i strogo prate red vožnje. Za potpunu slobodu uvek postoji opcija najma automobila, po ceni od oko 50 evra po danu (uz nešto skuplje gorivo nego na kopnu). Ipak, imajte na umu da je Paros malo ostrvo i da u špicu sezone vozila brzo nestanu, pa je online rezervacija unapred obavezna.
Kada je reč o gastronomiji u Parikiji, izdvajaju se dva mesta koja uvek rado preporučujem. Za ljubitelje kvalitetnog mesa, Steak House - Brizoladiko je nepogrešiv izbor. S druge strane, ako tražite autentičnu grčku brzu hranu i vrhunski suvlaki, Souvlaki Pepe je bez konkurencije u ovom delu ostrva. Na glavnom gradskom trgu možete pronaći i odličnu poslastičarnicu.
Nekoliko kilometara zapadno od Parosa leži susedno ostrvce Antiparos, do kog se lako stiže u sopstvenoj režiji. Procedura je jednostavna: autobusom odete do mesta Punta, a odatle hvatate lokalni trajekt koji saobraća na svakih pola sata. Antiparos nudi prijatnu šetnju po gradiću i par solidnih plaža u blizini, ali bih ovaj izlet savetovao samo ako na Parosu ostajete duže. Ukoliko vam je vreme ograničeno, bolje ga utrošite na samom Parosu, jer ostrvo nudi sadržaje koji zaslužuju prednost.
Koufonisi i njegova tirkizna bajka uz ulogu večitog skrivenog bisera
Najpre je korisno razjasniti geografsku dilemu oko samog imena: pod pojmom Koufonisi zapravo se misli na Ano Koufonisi, jedino naseljeno ostrvce u ovom arhipelagu. Nekoliko stotina metara južnije leži Kato Koufonisi, potpuno pusto ostrvo sa samo jednom tavernom i crkvom, do kog se stiže isključivo iznajmljenim čamcima. Zanimljivo je da naziv u prevodu znači "ostrvo šupljina", što u potpunosti odgovara dramatičnim stenovitim formacijama i pećinama koje ga okružuju.
Koufonisi je smešten između Naksosa i Kerosa, a ovo malecko ostrvo ima prečnik od svega tri kilometra na najširem delu. Do njega se najčešće dolazi trajektom sa Naksosa ili Parosa, ali kako linije nisu učestale kao ka većim ostrvima, red vožnje zahteva malo pažljivije planiranje. Koufonisi je godinama bio na mojoj listi želja i konačno sam za njega odvojio pet punih dana. Celo ostrvo se praktično svodi na jedno jedino šarmantno naselje oko luke, koje čine svega dve ukrštene uličice sa direktnim izlazom na pristanište.
Struktura posetilaca je prilično specifična jer ovde uglavnom letuju Italijani i Amerikanci, dok je među našim turistima ostrvo još uvek gotovo nepoznato. Kapaciteti smeštaja su veoma ograničeni, pa se u špicu sezone pravim uspehom smatra ako pronađete dvokrevetni studio za manje od sto evra po noćenju. Moj smeštaj je bio pozicioniran u samom centru naselja, u neposrednoj blizini nekoliko odličnih ribljih restorana i prodavnica. Smeštaj je bio vrhunski, a posebno bih izdvojio prostranu terasu na kojoj sam proveo dosta vremena. Bez sumnje, jedan od boljih apartmana u kojima sam boravio u Grčkoj.
Pretražujući Google Maps i fotografije pre puta, stekao sam utisak da je more ovde "tirkiznije" nego bilo gde drugde, pa sam želeo to i lično da proverim, uz primarnu radoznalost da vidim koliko je ostrvo zapravo malo. Rezultat? Celo ostrvo prepešačio sam za nepuna dva sata prateći kružnu stazu. Zapadna strana ne nudi gotovo ništa osim nekoliko fotogeničnih litica, dok je unutrašnjost jednako pusta, sa samo jednom polunapuštenom crkvicom i benzinskom pumpom.
Sve vredno posete smešteno je duž poteza od severoistoka do glavnog naselja, gde se niže nekoliko prelepih, mirnih uvala i rtova. Ovde je lepota u tome što ne morate pamtiti imena plaža niti se opterećivati navigacijom. Dovoljno je da krenete stazom uz obalu i stacionirate se tamo gde vam se dopadne. Meni se, recimo, izuzetno svidela sama gradska plaža u naselju, a vrlo prijatna bila je i Pounta. Čitav pejzaž je prilično ogoljen, na ostrvu nema prirodnog drveća izvan privatnih dvorišta, pa Koufonisi deluje kao jedna velika stena sa peščanim uvalama zaronjena u kristalno more.
Iako sam boravio u samom špicu sezone, gužve nije bilo. Lokalci kažu da je to standard, jer trenutno nema uslova za dalji razvoj i širenje smeštajnih kapaciteta, što im savršeno odgovara. Jedina kratkotrajna živost oseti se kada pristigne dnevni izlet sa Naksosa, kada se grupa od tridesetak turista iskrca na neku od pristupačnijih plaža, ali se po njihovom odlasku, ubrzo sve vraća u svoj mirni, autentični ritam.
Što se tiče hrane, ponuda je uglavnom ujednačena, većina restorana pruža korektnu uslugu bez nekih dramatičnih odskakanja. Ako bih morao da izdvojim jedno mesto, to je svakako riblji restoran u staroj marini, smešten u prvoj uvali zapadno od naselja. Odmah pored nalazi se stara vetrenjača, koja služi kao fantastična kulisa za fotografisanje u suton. U glavnoj pešačkoj ulici radi jedan skromni fast-food koji nudi sasvim pristojan giros i suvlaki. Prepoznaćete ga po tome što se hrana naručuje i preuzima direktno kroz prozor kuće, radi uglavnom uveče i ispred njega je gotovo uvek dugačak red, nemoguće ga je promašiti.
Plava nijansa mora na plažama Koufonisija bez sumnje spada među najlepše koje sam ikada video. Iako dugačak plićak nije idealan za klasično plivanje, ali je obala stvorena za čisto uživanje i opuštanje. Nažalost, meni je jaki vetar poprilično pokvario doživljaj. Uprkos temperaturama iznad 30 stepeni, voda je usled jakih egejskih vetrova u sred jula bila izuzetno hladna za kupanje. Upravo su vetrovi česta pojava na ovim ostrvima i na to treba računati. Ipak, uz svu lepotu i vrhunski kvalitet plaža, pet dana je sasvim dovoljno da osetite autentičnu atmosferu ostrva i nastavite dalje, jer se u neposrednoj blizini nalaze sadržajnija ostrva. Ukoliko budete imali sreće sa vremenom, a cenite potpun mir, Koufonisi je pravi mali raj.
Svako od navedenih ostrva sam posetio tri ili više puta, osim ostrva Koufonisi gde sam bio samo jedanput. Između ostrva sam se uvek kretao trajektima, a za takvu svrhu preporučujem Interrail Greek Islands Pass. Ovo je zapravo paket od nekoliko karata po povoljnim cenama koje morate da iskoristite u određenom vremenskom intervalu (npr. mesec dana). Najčešće sam uzimao avio karte BG-Atina i iz Atine kretao na "islands hopping". Verovatno se pitate zašto na ovakav način? Jednostavno je, svako ostrvo je drugačije, ima neku svoju energiju, ali i nišu koju "gađa", pa se lako može desiti da vam jedno ostrvo ne odgovara baš iz tog razloga, a da vam je drugo koje se nalazi na deset kilometara, baš ono što ste želeli celog života. Uglavnom sam odvajao 15-20 dana za ovakvo putovanje i posećivao do 4-7 ostrva. Morate da imate u vidu da, iako deluje idilično, ovakav tip odmora može biti izuzetno fizički i organizaciono zahtevan. Kakogod, ova ostrva su neki moj raj i mesta gde želim da provedem neke svoje trenutke i uvek ću im se vraćati. U posećenih 50+ zemalja, i dalje nisam pronašao nešto što bi moglo da im parira. Do sledeće posete.